Analiza sebičnosti
Sebičnost se javlja kao posledica nastojanja želja da se ispune kroz delovanje i iskustvo. Ona potiče iz osnovnog nepoznavanja čovekove prave prirode. Ljudska svest je zamućena zbog nagomilavanja različitih vrsta impresija koje su se taložile u dugom periodu njene evolucije. Ove impresije se ispoljavaju u vidu želja koje strogo ograničavaju opseg delovanja svesti. Sanskare, ili impresije, ograđuju polje svesti. Obruč sanskara određuje opseg tog ograničenog područja, jedinog područja gde se pojedinačna svest može usmeriti.
Željenje vodi u nezadovoljstvo
Dok je u nekim željama akcija samo pritajena, dotle se neke želje pretaču u njima odgovarajuću akciju. Da li će se želja ispoljiti u vidu akcije zavisi od intenziteta i broja sanskara vezanih za nju. Geometrijskom metaforom rečeno, kada se želja ispoljava kao akcija, ona prelazi razdaljinu jednaku radijusu kruga koji opisuje granicu sanskara povezanih sa njom. Kada želja postane dovoljno snažna, ona se ispolji kao akcija da bi se ispunila. Čovek je onoliko sebičan koliko je u njemu prisutno raznoraznih želja. Zbog uplitanja raznovrsnih želja duša ne može da pronađe pun i nesputan izraz svoje prave suštine, pa njen život postaje krut i samoljubiv. Čitav život pojedinačnog ega neprekidno je zasužnjen raznim htenjima, to jest, nastojanjima da se želje ispune kroz nestalne i prolazne stvari.
Požuda, pohlepa i ljutnja
Međutim, nema pravog ispunjenja u prolaznim stvarima. Zadovoljstvo koje proističe iz prolaznih okolnosti života je privremeno, pa čovekova htenja ostaju neostvarena. Iz toga proističe opšti osećaj nezadovoljstva praćen svim vrstama briga. Osnovni vidovi ispoljavanja frustriranog ega su požuda, pohlepa i ljutnja. Požuda je po mnogo čemu slična pohlepi; od nje se razlikuje po načinu na koji se ispoljava, a koji je direktno vezan za grubu sferu. Požuda se izražava posredstvom fizičkog tela i tiče se tela. Ona je oblik vezanosti za grubu sferu. Pohlepa je stanje uznemirenosti srca, a sastoji se uglavnom od žudnje za moći i za posedovanjem. Čovek teži moći i posedovanju da bi ispunio svoje želje. On je, međutim, nastojeći da ispuni svoje želje uvek samo delimično zadovoljen, a ta delimičnost još više raspiruje i uvećava plamen žudnje umesto da ga utuli. Tako pohlepa, u svom beskonačnom osvajačkom pohodu, ostavlja pojedinca večito nezadovoljnim. Osnovni oblici ispoljavanja pohlepe su u vezi sa čovekovom emotivnom stranom. U pitanju je jedan vid vezanosti za suptilnu sferu.
Ljutnja je buka razdraženog uma. Ona je uzrokovana sprečenošću da se željeno ispuni. Ta nemogućnost ispunjenja dalje pothranjuje ograničeni ego i služi dominaciji i agresiji. Cilj ljutnje je uklanjanje prepreka koje stoje na putu ispunjenju želja. Pomama besa hrani egoizam i taštinu, te je tako najbliži saveznik ograničenog ega. Um je kolevka ljutnje, te se tako ljutnja uglavnom izražava kroz aktivnosti uma. Ljutnja je oblik vezanosti za mentalnu sferu. Požuda, pohlepa i ljutnja se naizmenično izražavaju kroz telo, srce i um.
Opasan krug
Čovek doživljava razočaranja zahvaljujući požudi, pohlepi i ljutnji; a njegov povređeni ego zauzvrat traži zadovoljenje kroz požudu, pohlepu i ljutnju. Svest tako biva uhvaćena u opasni krug nedoglednih razočarenja. Razočarenje se javlja kada su požuda, pohlepa ili ljutnja sprečeni u svom izražavanju. Prema tome, ono je opšta reakcija na grube, suptilne i mentalne vezanosti. Potištenost prouzrokovana neispunjenjem požude, pohlepe i ljutnje verna je pratilja sebičnosti. Sebičnost kao zajednička osnova ova tri poroka predstavlja najdublji uzrok razočaranja i briga. Ona samu sebe poražava. Tražeći ispunjenje kroz želje, uspeva samo da postigne trajno nezadovoljstvo. Sebičnost neminovno vodi u nezadovoljstvo i razočaranje jer želja ima beskrajno mnogo. Stoga se problem sreće svodi na oslobađanje od želja. Želje se ne mogu savladati prisilnim obuzdavanjem, pošto je Znanje jedini lek za njih. Ako uronite duboko u svet misli i posvetite par minuta ozbiljnom razmišljanju, shvatićete svu ispraznost želja. Setite se svega u čemu ste uživali i zbog čega ste patili svih prethodnih godina. Sve ono u čemu ste u životu uživali sada se svodi na ništa. Sve zbog čega ste patili danas je nepostojeće. Jer, sve to je bilo iluzorno.
Put do sreće
Vaše je pravo da budete srećni, no uprkos tome, vi sami sebi nanosite bol želeći stvari. Želje su izvor neprestanog nemira. Ako ne dobijete ono što želite, vi postajete nesrećni. A ako dobijete, onda želite još više, i tako ste opet nesrećni. Recite sebi “Ne želim ništa” i budite srećni. Neprestano uviđanje jalovosti želja će vas najzad uputiti k Znanju. Takva Samospoznaja će vas osloboditi želja i izvesti na put uvek prisutne sreće.