Klauzura i post
Kada učitelj jednom primi učenika, on snosi odgovornost za njegov psihički, telesni i duhovni razvoj. On mora da odluči koja je vežba ili etapa puta najkorisnija početniku koji mu je poveren, s obzirom na njegov razvoj i duhovne i spiritualne mogućnosti, a najpogodnija je za njegovo fizičko stanje. Jer put sufije nije vedar boravak u letovalištu.
Izdržati usamljenost i biti upućen samo na sebe bez ičega što odvlači pažnju nije mali podvig. Potrebna je velika duševna snaga da se lutajuće misli, koje se najradije roje oko predstave jela, usmere ka Bogu. Učenika često šalju u neki stešnjen prostor, koji je uz to mračan. On je tada ulovljen kao duša u telu. Teskoba ga ometa da se makar kreće. Ali to nije ni potrebno, treba mirno da sedi i meditira. Jednom dnevno šejh obilazi učenika. Za vreme i posle klauzure on ispituje murida o njegovim doživljajima, predstavama, mislima, osećanjima, snovima i vizijama.
Dok se u našoj predstavi o tri dimenzije prostora kao četvrta dimenzija javlja vreme, petu dimenziju predstavlja natčulno, ne zato što je reč o vampirima, utvarama ili zlim dusima – uz ostalo možda i o njima – nego zato što je čovek u percepciji sveta napustio kavez čula. Peta dimenzija je prevazilaženje prostora i vremena.
Post u klauzuri ima funkciju da očisti dušu i oslobodi je svetske prljavštine. Ona je preduslov za deautomatizaciju svesti. Cilj joge, kao i sufijskih tehnika, jeste širenje svesti. Put ka tome počinje vežbama disanja da se probije automatizam, ono nesvesno u našoj percepciji. Samo tako može da se sagleda ono što obično zaslepljuje svest, jer nam se čini nebitnim.
Sedam stanja duše
Na tom putovanju opet srećemo broj sedam, jer sufija prolazi sedam stanica na svom putu približavanja Bogu. Pritom mu je najgori neprijatelj sopstvena sebična duša, pokvarena boravkom u svetu i opterećena svim porocima. Sufija s njom ratuje, a za njega je to pravi sveti rat. Taj sukob je najveća i najteža bitka i niko ne može da predvidi hoće li izvojevati pobedu.
Sedam stanica se često prikazuju kao sedam stanja ili stadijuma duše, pri čemu arapska reč nafs, kao i grčka pneuma, označava dušu, kao i dah. Sufije razlikuju:
- Nafs-i-ammara, zapovedničku ili tiransku dušu, koja ne zna ništa o sebi i živi u gresima, zvanu i dušom koja podstiče na zlo (Kuran, sura 12, ajet 53).
- Nafs-i-lawwamna, dušu koja se tuži ili kori sebe, jer uviđa svoje nedostatke. U prenesenom smislu može se shvatiti i kao savest.
- Nafs-i-mulhama, prosvećenu ili nadahnutu dušu, koja već može da dela na drugom nivou svesti.
- Nafs-i-mutmainna, tihu ili smirenu dušu. Čovek sada postiže unutarnju ravnotežu. Naziva se još i dušom koja je dostigla mir, a time se potpuno izbistrila od svekolikog zla.
- Nafs-i-radya, ispunjenu ili zadovoljnu dušu. Nova iskustva obogaćuju dušu, ali ne mogu se više prenositi logično, već se samo mogu opisivati u analogijama i metaforama. Na tom stupnju nastaje promena svesti usled deautomatizacije percepcije.
- Nafs-i-mardiya, potpuna duša. Duša je sada preinačena i različita, dostigla je svoje istinsko Ja i može se približiti Bogu.
- Nafs-isafiya wa kamila, dovršena ili očišćena duša. Ne samo što joj je sada dostupno iskustvo i mogućnost da prodre u drugu dimenziju, nego sada može i druge da vodi tim putem i da ih uči.
Staza sufija predstavlja čišćenje duše, koja se isprva nalazi u teškom, žalosnom, a uz to i u jogunastom stanju. Prvo mora da bude ukroćena kao jogunast konj.
Na tu stazu se obično stupalo i stupa se pod vodstvom nekog učitelja. Ali bilo je i izuzetaka, u kojima su inicijacija i savlađivanje puta uspevali bez učitelja. Ibn Arabi je, na primer, prešao te stanice bez tuđe pomoći. To nije bilo zabranjeno, štaviše, takve ljude su respektovali.
Najdublji cilj mistika sastoji se u tome da ostvare jedinstvo s Bogom. Sufija kreće na put da bi postigao taj cilj. Bezuslovno je potrebno da se pritom pridržava zakona (šerijata), a iz tog zakona proizlazi staza (tarik) sufija, jer je sharia izvedena iz reći shar, put. Ta etimologija rasvetljava zašto se u Kuranu stalno govori o pravom putu, koji predstavlja put zakona i prava – a pravo je istovremeno zakon i put. I kao što se staza grana od puta koji sufija ne osporava, tako se put muslimana koji ostaju dalje na tom drumu odvaja od sufija, koji sledi stazu da bi stigao do prosvetljenja, hakike.