|
Svami Šri Juktešvar, idalan primer indijskog starog nasleđa prosvetljenih rišia, poštovan je kao Jnanavatar (“inkarnacija mudrosti”), od ljudi širom sveta koji su bili inspirisani njegovim životom i učenjima. Manifestovao je samospoznaju i božansko ostvarenje, što je godinama bio najviši cilj tragaoca za istinom.
Njegov rani život
Rođen je kao Prija Nath Karar u Serampoeu (pored Kalkute) 1855. Svami Šri Juktešvar je bio sin jedinac Kšetranatha i Kadambini Karar. Njegov otac, Kšetranath je bio bogat biznismen. Porodica je posedovala nekoliko velikih poseda u tom području.
Čak i dok je bio dete, njegov pronicljivi intelekt i žeđ za znanjem bili su uočljivi. Kao što je to često slučaj s velikim umovima, osnovno školovanje mu je više bilo prepreka nego pomoć; prema tome njegovo akademsko školovanje nije bilo obimno.
Kšetranath Karar je umro dok je njegov sin još bio dečak. Posledica toga je bila da je Prija Nath još u ranim godinama morao da preuzme odgovornost upravljanja porodičnim imanjem. Rano se oženio, ali posle nekoliko godina mu je žena umrla, a i njihovo jedino dete, ćerka, umrla je kao mlada žena ubrzo posle svog venčanja.
Prija Nathovo traganje za Istinom ga je odvelo velikom učitelju Lahiri Mahasaji iz Benaresa, koji je veličao svetu nauku Krija Joga meditacije kao najefikasnije sredstvo za postizanje realizacije Boga, a bio je prvi koji je otvoreno podučavao to staro znanje u modernim vremenima.
Kroz vođstvo Lahiri Mahasaje i kroz svoju ličnu praksu Krije, Šri Juktešvar je postigao najviše duhovno stanje, u kome je, kao što je opisano u “Svetoj nauci”, potpuno napustio uzaludnu ideju o odvojenoj egzistenciji svog Jastva i postao ujedinjen s Njim, Večnim Duhom, Bogom Ocem. Ovo sjedinjenje s Bogom je Kaivalja, vrhovni čovekov cilj.
Pisanje Svete Nauke
Šri Juktešvar je spoznao da bi sinteza duhovnog nasleđa Istoka s naukom i tehnologijom Zapada učinila mnogo na ublažavanju materijalne, psihološke i duhovne patnje modernog sveta.
Bio je uveren da bi ogroman napredak mogao da se postigne, kako individualan tako i međunarodni, pomoću razmene najfinijih pozitivnih osobina svake kulture.
Te ideje su se iskristalisale u njegovom značajnom susretu sa Mahavatarom Babađiem, guruom Lahiria Mahasaje, 1894. Šri Juktešvar je ispričao o tom nezaboravnom trenutku: Babađi je rekao ljubazno: “Dobrodošao, Svamiđi.”
Odgovorio sam naglašavajući, “Gospodine, ja nisam svami.”
“Oni, koje po Božjem nalogu obdarim nazivom svamija, nikada to zvanje ne odbacuju.” Svetac mi se obraćao jednostavno, ali je iza njegovih reči odjekivalo duboko uverenje. Istog trenutka me je zapljusnuo talas duhovnog blagoslova. Smejući se svom iznenadnom unapređenju u drevni Red Svamija, poklonio sam stopalima očigledno velikog i anđeoskog bića u ljudskom liku, koje me je tako počastvovalo…
“Vidim da te zanima Zapad podjednako kao Istok.” Babađijevo lice je sijalo od obobravanja. “Osetio sam saosećanje tvog srca, otvorenog za sve ljude. Zato sam te ovde pozvao.” “Istok i Zapad moraju da pronađu zlatni srednji put kombinovane aktivnosti i duhovnosti,” nastavio je.
“Indija mora mnogo da nauči od Zapada o materijalnom razvitku; za uzvrat Indija može da poduči Zapad univerzalnim metodama koje će da omoguće da se religiozna uverenja zasnuju na neuništivim temeljima jogijske nauke.”
“Ti ćeš, Svamiđi, odigrati ulogu u budućoj skladnoj razmeni između Istoka i Zapada. Za nekoliko godina poslaću ti i učenika koga ćeš obučiti za širenje joge na Zapadu. Vibracije mnogobrojnih duša koje tamo traže duhovno, preplavljuju me kao bujica. U Americi i Evropi vidim potencijalne svece, koji čekaju da budu probuđeni…”
“Na moj zahtev, Svamiđi,” rekao je veliki učitelj, hoćeš li da napišeš knjigu o osnovnom jedinstvu koje leži u hrišćanskim i hinduističkim svetim spisima. Njihovo osnovno jedinstvo je samo zasenjeno različitostima ljudskih sekti. Pokaži paralelnim citatima da su nadahnuti Božji sinovi govorili iste istine.”
Vrativši se u Serampore, Šri Juktešvar je počeo sa svojim književnim naporima. “U tišini noći, upoređivao sam Bibliju sa Sanatan Dharmom”, nastavljao je da se seća učitelj. “Navodeći reči blagoslovenog Gospoda Isusa, pokazao sam da su njegova učenja u suštini jedno sa otkrovenjima Veda. Milošću mog pramgurua, moja knjiga “Sveta nauka” je za kratko vreme bila završena.”
* * *
Ima sedam svetova ili Loka kreacije: Bhu, Bhuvar, Svar, Mahar, Jana, Tapo i Satja. (Ova zemlja i “zemaljski” stadijum čovekove svesnosti naziva se Bhuloka.)
Sedam Loka
Na putu prema Božanstvu postoji sedam sfera ili stadijuma kreacije, označenih kao Svarge ili Loke prema Orijentalnim mudracima, a opisane su u poglavlji 1:13. One su Bhuloka, sfera grube materije; Bhuvarloka, sfera finijih materija ili električnih svojstava; Svarloka, sfera magnetnih polova i aura ili elekriciteta; Maharloka, sfera magneta i atoma; Đanaloka, sfera Duhovnih Refleksija, Sinova Božjih; Tapaloka, Sfera Svetog Duha, Univerzalne Duše; i Satjaloka, sfera Boga, Večne Supstance, Sat.
Od ovih sedam ravni, prve tri (Bhuloka, Bhuvarloka i Svarloka) obuhvataju materijalnu kreaciju, kraljevstvo Tame, Maje; a poslednja tri (Đanaloka, Tapaloka i Satjaloka) obuhvataju duhovnu kreaciju, kraljevstvo Svetla. Mahaloka ili sfera Atoma je u sredini i za nju se kaže da su “vrata” koja saobraćaju između ove dve – materijalne i duhovne kreacije i naziva se Dasamadvara, deseta vrata, ili Brahmarandhra, put ka Božanstvu.
Sutra 28
Ulazeći u Bhuvarloku (“zrak” ili “svet postajanja”) čovek postaje Dvija ili “dvaput-rođen”. On obuhvata drugi deo materijalne kreacije – onaj od finijih, suptilnijih sila. Ovo stanje uma preovladava u Dvapara jugi.
Dvija ili dva put rođen
Kada čovek, bivajući kršten, počne da se kaje i vraća Večnom Ocu, i povlači se od grubog materijalnog sveta, Bhuloke, a ulazi u svet finije materije, Bhuvarloku; tada se za njega kaže da pripada Dviji, ili klasi “dva put-rođenih”. U tom stanju on spoznaje svoj unutrašnji elektricitet, drugi, finiji, materijalni deo kreacije; i razume da postojanje spoljašnjeg, suštinski nije ništa nego samo sjedinjavanje ili jedinstvo njegovih finih unutrašnjih čulnih objekata (negativna svojstva elektriciteta) s njegovih pet čulnih organa (pozitivna svojstva) kroz njegovih pet organa akcije (neutrališuća svojstva istih), prouzrokovano pomoću delovanja njegovog uma ili svesti (svesnosti).
Čvrsto srce
Ovo stanje čoveka je Dvapara; a kada prirodno postane opšte stanje ljudskih bića u bilo kom solarnom sistemu, za celi taj sistem se kaže da je u Dvapara jugi. U Tom Dvapara stanju srce postaje postojano.
Ako čovek ostaje u krštenom stanju, ostaje uronjen u svetu struju, pa postepeno dolazi do stanja zadovoljstva u kome njegovo srce potpuno napušta ideje o spoljašnjem svetu i postaje predano unutrašnjem svetu.
Sutra 29
U Svarloki (“nebu”) čovek postaje podoban za razumevanje misterija Čitte, trećeg magnetnog dela materijalne kreacije. On postaje Vipra (skoro savršeno biće). Ovo stanje duha preovladava u Treta jugi.
Predano srce
U ovom predanom stanju, povlačeći se iz Bhuvarloke, sveta električnih atributa, čovek dolazi u Svaraloku, svet magnetnih svojstava, elektriciteta i polova; tada postaje sposoban da shvati Čittu, srce, treći magnetni deo kreacije. Ta Čitta je, kao što je objašnjeno u poglavlju 1, oduhovljeni Atom, Avidja ili Neznanje, deo Tame, Maje. Shvatajući ovu Čittu, čovek postaje sposoban da razume čitavu Tamu, Maju, čiji je deo i Čitta isto kao i ostatak kreacije.
Čovek je tada pripadnik Vipre, ili skoro savršene klase. Ovo stanje ljudskih bića se naziva Treta, a kad postane opšte stanje ljudskih bića, prirodno u bilo kom solarnom sistemu, za ceo sistem se kaže da je u Treta jugi.
Sutra 30
Kroz istinsko pokajanje čovek dostiže Maharloku (“veliki svet”). On postiže čisto srce jer više nije podložan uticaju neznanja, Maje. On ulazi u prirodnu kastu Brahmana (“znalaca Brahme”). Ovo stanje uma preovladava u Satja jugi.
Čisto srce
Nastavljajući dalje prema Bogu, čovek se podiže u Maharaloku, područje magneta, Atoma; tada se povlače svi oblici Neznanja, a njegovo srce dolazi do čistog stanja, ispražnjeno od svih spoljašnjih ideja. Tada je čovek sposoban da shvati Duhovnu Svetlost, Brahmana, Pravu Supstancu svemira, koja je poslednji i večni duhovni deo kreacije. U ovom stanju čovek se naziva Brahmana, ili pripadnik duhovne klase. Ovaj stadijum ljudskog bića se naziva Satja, a kada postane opšte stanje čoveka, prirodno u bilo kom sunčevom sistemu, za celi taj sistem se kaže da je u Satja jugi.
Sutre 31, 32
Ne samo reflektujući nego i ispoljavajući Duhovnu Svetlost, čovek se uzdiže do Đanaloke, kraljevstva Božjeg. Tada prelazi u Tapaloku, sferu Kutastha Čaitanje. Napuštajući uzaludne ideje o svojoj odvojenoj egzistenciji, on ulazi u Satjaloku, odakle dostiže stanje konačnog oslobađanja ili Kaivalju, jedinstvo s Duhom. Na taj način, kada je srce očišćeno, ono više ne samo da reflektuje, nego i manifestuje Duhovno Svetlo, Sina Božjeg; a tako posvećeno ili pomazano Duhom ono postaje Hrist, Spasitelj.
To je jedini put kojim čovek, ponovo kršten ili apsorbovan u Duhu, može da nadraste kreaciju Tame i da uđe u Đanaloku, Kraljevstvo Božje; što je kreacija Svetla. U tom stanju se čovek naziva Đivanmukta Sanjasi, kao što je to bio Gospod Isus iz Nazareta. Vidi Jovan 3:5 i 14:6. “Isus mu odgovori: Zaista, zaista ti kažem, ako se čovek ne rodi od vode i duha, ne može da uđe u kraljevstvo Božje.” “Isus mu reče: Ja sam put i istina i život; niko neće doći k Ocu do kroza me.”
U tom stanju čovek spoznaje sebe ništa više nego kao prolaznu ideju koja počiva na komadiću univerzalnog Svetog Duha Božjeg, Večnog Oca, a razumevajući pravu vrednost, on sebe žrtvuje u tom Svetom Duhu, oltaru Božjem; tj. napuštajući uzaludnu ideju o svojoj odvojenoj egzistenciji, on postaje “mrtav” ili rastopljen u univerzalnom Svetom Duhu; i tako stiže do Tapaloke, područja Svetog Duha.
Na taj način, bivajući jedan i isti s univerzalnim Svetim Duhom Božjim, čovek postaje ujedinjen sa samim Večnim Ocem i tako dolazi u Satjaloku, u kojoj shvata da sva ova kreacija suštinski nije ništa drugo nego puka igra ideje njegove lične prirode i da ništa u svemiru ne postoji pored njegovog sopstvenog Jastva. To se naziva Kaivalja, Jedino Jastvo. Vidi Otkrivenje 14:13 i Jovan 16:28. “Blago mrtvima koji odsad umiru u Gospodu!” “Iziđoh od Oca i dođoh u svet, i opet ostavljam svet i idem k Ocu.”
–
http://www.znakovi-vremena.net/Dokumenti/Yoga/Yukteswar-Sveta_nauka.pdf
|